Istorija – I deo

Dragi čitaoci,
otkrićemo vam šta je to Lucciana Secchia (aka Bunker) nateralo da napiše, a Roberta Raviollu (aka Magnus) da nacrta i pretvori u legendu događaje i junake najtajnije i najsmotanije grupe na svetu – grupe TNT! Pa, krenimo redom. Prošlo je više od 35 godina od davne 1969. i pojavljivanja “Alana Forda”, stripa koji je od prvog broja osvojio publiku širom stare SFRJ. No, zamisao o realizaciji alanfordovskih junaka nije se pojavila odjednom – ništa se ne rađa ni iz čega, ona nije bila plod trenutnog nadahnuća nego dugogodišnje progresivne tendencije, nadaleko čuvenog italijanskog dvojca, ljudi koji su se krili pod pseudonimima Magnusa & Bunkera, a koji su, kako se kasnije ispostavilo, postali nekrunisani kraljevi društvene satire, majstori humora i virtuozi groteske! I u njihovim ranijim, “tvrdim” stripovima, kao što su “Kriminal” i “Satanik”, ne nedostaju kratke sekvence u tom stilu, kao ni karakteristike pojedinih likova iz kojih će se postupno razviti glavni junaci budućeg, legendarnog stripa “Alan Ford”.
Posebno se jedna epizoda “Kriminala”, prethodnog stripa koji je ovaj dvojac radio (i koji je u Italiji bio veoma popularan krajem 60-ih), može smatrati generalnim “pokusom” za “Alana Forda” (naročito 93. broj “Kriminala” pod nazivom “Festa happening”), i to ne toliko po priči koliko po načinu naracije, nizu gegova, ludorija i besmislica na granici između šale i društvene satire. A da ne govorimo o “Kriminalovoj” epizodi “Gesebel”, u kojoj su mnogi štosevi i situacije dati u gotovo grotesknom ili satiričnom obliku! U čuvenom trećem broju ove serije, na primer, dva smešna predsednika – sovjetski i američki – uništavaju celu planetu zbog banalne, lične svađe…

Dennis Cobb – agent 018, označava početak rada para Magnus & Bunker na kriminalističkim pustolovinama tradicionalnog tipa, koje su bile podstaknute kinematografskim iskustvom filmova o tajnom agentu 007. Bila je to uspešna serija koja je svoj bum doživela baš pred kraj šezdesetih godina. Čak i takvom junaku, usprkos neizbežnoj špijunskoj klimi hladnog rata, ne nedostaju humoristički elementi u dijalozima i situacijama. Stoga ne čudi što će i Dennis Cobb, sa svojom karakterističnom frizurom, ali i fizionomijom, dobiti pandam u Bertu, pomoćniku generala Wara, takođe standardnom liku iz alanfordovske sage.

Još jedan prethodnik “Alana Forda”, dostojan da se pomene, jeste “Maxmagnus” objavljivan na stranicama mesečnika “Eureka”, od oktobra 1968. godine – poslednji test za novi lik. Protagonisti su dvojica nepopravljivih varalica – kralj i njegov “upravitelj” koji propovedaju dobro ali u tome ne prednjače svojim primerom, već se bezočno bogate na račun nesrećnih podanika. Njihovi likovi su poznati čitaocima – to su Magnus i Bunker!

Izričita satiričnost, društvene implikacije, spoj načina života i delovanja u tom stripu tipično su italijanski, a taj princip pojaviće se i na stranama “Alana Forda”. Stripovski par Magnus & Bunker uveliko je pobuđivao maštu čitaoca, a to je bilo odlučno za njihov uspeh. Radoznalost javnosti za sve u vezi s autorima Kriminala, Satanika, Denisa Cobba i Maxmagnusa bila je gotovo jednaka znatiželji kojom je čitalačka publika pratila razvoj doživljaja glavnih junaka. Mnogi su, videvši savršenu profesionalnu i emotivnu simbiozu njih dvojice, bili uvereni da su Magnus i Bunker zapravo jedna osoba…

Jedan odgovor na “Istorija – I deo”

  1. dj0kica , May 9, 2013

    svaka cest za magnusa